Savić Olga

Savić Olga

~ U zagrljaju se volimo mi~

Ulicom našom, dobro znanom svakoga dana koračamo nas dvoje. Na jednoj klupi ispod hrastovih grana zagrljeni i u ljubav umotani volimo kao dve ptice soje.

Iako smo stari, mnogo godina prošli, ljubav naša još uvek se ne troši. Istim žarom ona gori, svetlost u našim srcima tamu goni.

Dve sede glave sede na klupi, šta je ovima? Reći će ljudi? A ljudi ne znaju da se mi volimo, toga se ne stidimo. Jer danas je ljubav stid, greota i sramota, nekada je bilo to najveća čistota.

Ljubav nije samo dodir, ljubav je osmeh, ljubav je pogled, ljubav je kada slušaš glas najdraže osobe, kada posmatraš njega dok ti priča o svojim omiljenim stvarima, kada mu u kafu dodaš malo cukera jer znaš da on voli slađu, ljubav je kada se prisećaš kako su te obuzimali leptirići u stomaku dok si ga sa kibicfenstera posmatrala kako hoda ulicom.

Sve je to ljubav mili moji, čovek se ne uči da voli. Takav se rodi, ljubav je dar, i to kakav. Volim da volim, uvek se za ljubav Bogu molim.