Savić Olga\ ~Zvezda~

Savić Olga

~Zvezda~

Dok se tiha večer rađala, žarko je sunce na počinak slala. Na nebu se tada jedna zvezdica pokazala. Sjajnija i veća od ostalih, svim svojim žarom je sjala.

Ja sam pogledala u nebu, podigla ruke i zamolila Boga da čuva tu zvezdicu sjajnu. Znala sam da je ona moja, da mi šalje znak, da me voli i da na mene misli.

Sijala je ona tako cele noći, a ja je gledala i njoj se radovala. Srećna sam bila jer sam od Boga zvezdicu dobila. Zora rana polako je rudila, a moja zvezdica na počinak krenila. Iz oka mi suza kanula, a duša se moja malo smirila.